Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sastao se sa evropskim liderima koji žele da osiguraju da napori koje predvode SAD da se okonča ruski rat protiv Ukrajine ne rezultiraju jednostranim sporazumom koji bi nagradio Moskvu za njenu agresiju protiv suseda i ostavio Kijev ranjivim na buduće napade.
Na brifingu za medije nakon sastanka, Zelenski je rekao da Ukrajina nema pravo da ustupa teritorije "ni po ukrajinskom zakonu, ni po međunarodnom pravu, niti sa moralnog stanovišta".
Dodao je da Rusija vrši pritisak da Kijev odustane od svojih teritorija, ali "mi ne želimo ništa da predamo i to je ono za šta se borimo".
Zelenski se sastao sa britanskim premijerom Kirom Starmerom (Keir Starmer), francuskim predsednikom Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron i nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom (Friedrih Merz) u Londonu 8. decembra. Trebalo bi da se kasnije sastane sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom (Mark Rutte) u Briselu, a pozvani su i visoki zvaničnici Evropske unije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) i Antonio Kosta (Antonio Costa).
"Veoma je lepo videti vas ovde na skoro četvrtu godišnjicu ovog užasnog sukoba, u kritičnoj fazi sada u nastojanju da se postigne mir“, rekao je Starmer nakon što je poželeo dobrodošlicu liderima u svojoj rezidenciji u Dauning stritu 10.
Pregovori koje predvode SAD o potencijalnom sporazumu za okončanje rata Rusije protiv Ukrajine još nisu rezultirali sporazumom o kontroli teritorije u istočnom ukrajinskom regionu poznatom kao Donbas, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski za Blumberg njuz (Bloomberg News) uoči sastanaka s evropskim liderima u Londonu i Briselu.
"Postoje vizije SAD, Rusije i Ukrajine – i nemamo jedinstven stav o Donbasu", rekao je Zelenski za Blumberg u telefonskoj izjavi. On je sugerisao da je to jedno od nekoliko "osetljivih pitanja", uključujući i bezbednosne garancije za Ukrajinu, koja zahtevaju dalju diskusiju.
Na početku sastanka u Londonu, Merc je rekao da je "skeptičan prema nekim detaljima koje vidimo u dokumentima koji dolaze sa američke strane, ali da o tome moramo da razgovaramo. Zato smo ovde".
Makron je rekao da je važno pronaći "konvergenciju" između stava SAD i stavova koje dele Evropa i Ukrajina.
Razgovori Zelenskog s evropskim liderima u Londonu i Briselu usledili su posle trodnevnih pregovora ukrajinskih i američkih zvaničnika u blizini Majamija, dok pregovarači pokušavaju da dođu do sporazuma posle objavljivanja američkog nacrta mirovnog predloga prošlog meseca.
Taj plan od 28 tačaka smatran je izuzetno povoljnim za Rusiju i Kijev je odbacio neke od oštrijih, tvrdokornih zahteva na kojima je ruski predsednik Vladimir Putin insistirao i pre nego što je pokrenuo invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
"Upravo počinjemo novu diplomatsku nedelju – biće konsultacija s evropskim liderima. Pre svega, bezbednosna pitanja, podrška našoj otpornosti i paketi podrške za našu odbranu", naveo je Zelenski u svom večernjem obraćanju, snimljenom u vozu u nedelju.
"Važno je imati na umu da je ovaj sukob star skoro četiri godine, da je Rusija agresor, i stoga, ako dođe do prekida vatre, on mora da bude pravedan, jer je Ukrajina pretrpela ogromne, ogromne gubitke i platila veoma visoku cenu za rat koji nije bio njen izbor", rekao je Starmer za britanski Press asosiejšn (Press Association) uoči razgovora sa Zelenskim 8. decembra.
On je dodao je da mir "mora da bude i trajan, jer znamo da Putin ne poštuje sporazume koji nemaju čvrste bezbednosne garancije iza sebe, i upravo na tome ćemo se fokusirati".
Američki predsednik kritikovao je u nedelju Zelenskog, navodeći da je "malo razočaran".
"Razgovarali smo s (ruskim) predsednikom (Vladimirom) Putinom i razgovarali smo sa ukrajinskim liderima, uključujući Zelenskog, predsednika Zelenskog, i moram reći da sam pomalo razočaran što predsednik Zelenski još nije pročitao predlog, to je bilo pre nekoliko sati", rekao je Tramp novinarima.
Glavni ukrajinski pregovarač Rustem Umerov, rekao je da će u ponedeljak izvestiti Zelenskog o poslednjem razvoju situacije.
Jedan od glavnih ciljeva Kijeva u pregovorima u Majamiju bio je da dobije "sve nacrte trenutnih predloga kako bi ih se o njima detaljno razgovaralo s predsednikom Ukrajine", napisao je Umerov na X. "Danas ćemo predsedniku Ukrajine pružiti potpune informacije o svim aspektima dijaloga s američkom stranom i sva dokumenta."
Detalji predloga posle izmena plana od 28 tačaka nisu javno objavljeni, a Tramp nije ništa rekao o njegovom sadržaju. Američki i ukrajinski zvaničnici su poslednjih dana naznačili da su ključne tačke spora kontrola nad teritorijom – posebno u Donbasu – i bezbednosne garancije za Ukrajinu.
Zelenski je za Blumberg rekao da Kijev insistira na posebnom sporazumu o bezbednosnim garancijama od zapadnih saveznika, pre svega SAD.
"Postoji jedno pitanje na koje ja, i svi Ukrajinci, želimo da dobijemo odgovor: Ako Rusija ponovo započne rat, šta će naši partneri učiniti", rekao je on.
Ukrajinski politički analitičar Volodimir Fesenko rekao je da, iako "ne znamo, ne znamo tačno šta SAD predlažu", klauzula iz plana od 28 tačaka koja obavezuje Ukrajinu da povuče svoje snage s teritorije koju još kontroliše u Donjeckoj oblasti mogla bi biti glavna prepreka sporazumu.
"Većina Ukrajinaca, uprkos svim trenutnim teškoćama, verovatno neće prihvatiti ideju da Ukrajina dobrovoljno napusti Donbas, a da ne dobije ništa zauzvrat, čak ni stvarne garancije prekida vatre", rekao je za Karent tajm Fesenko, šef Centra za političke studije Penta u Kijevu.
U beskompromisnoj izjavi prošle nedelje, Putin je rekao da će Rusija preuzeti kontrolu nad Donbasom "vojnim ili drugim sredstvima", sugerišući da Moskva ne bi pristala na sporazum koji ostavlja bilo koji deo tog regiona u ukrajinskim rukama.
On je isto rekao i za deo Ukrajine koji je nekada bio poznat u Rusiji kao "Novorusija", ukazujući da bi Moskva mogla da zahteva i punu kontrolu nad Zaporiškoj i Hersonskoj oblasti. Ukrajina i dalje drži velike delove dva južna regiona, uključujući njihove glavne gradove.
Posle pregovora u Majamiju, Zelenski je rekao da je razgovarao sa specijalnim izaslanikom SAD Stivom Vitkofom (Steve Witkoff) i Trampovim zetom Džaredom Kušnerom (Jared Kushner), koji su vodili pregovore u ime Bele kuće.
"Američki izaslanici su svesni ključnih stavova Ukrajine i razgovor je bio konstruktivan, mada ne i lak", rekao je Zelenski.
Rusija je dotle nastavila vazdušne napade na ključnu ukrajinsku infrastrukturu dok temperature nastavljaju da padaju.
Ruske snage su napale Ohtirku u Sumskoj oblasti tokom noći između nedelje i ponedeljka, saopštile su regionalne vlasti.
Guverner Oleg Grigorov rekao je da je sedam ljudi povređeno u napadu na devetospratnu stambenu zgradu i da su svi prevezeni u bolnicu.
Prema saopštenju ukrajinske službe za vanredne situacije, vatrogasci su ugasili požar na drugom do petom spratu i evakuisali 35 stanovnika, spasavajući sedam ljudi, uključujući jedno dete, iz oštećenih stanova.
U Černihivu je stambena zgrada oštećena kao rezultat pada ruskog drona. Tri osobe su povređene, od kojih je jedna hospitalizovana, napisala je Služba za hitne slučajeve na Telegramu.
Uoči planiranih poseta Zelenskog Londonu, Briselu i Rimu radi razgovora o mirovnom procesu, italijanska premijerka Đorđa Meloni (Georgia) razgovarala je s njim telefonom.
Ona je ponovo potvrdila solidarnost Rima s Kijevom i obećala da će pružiti hitnu pomoć za podršku energetskoj infrastrukturi Ukrajine i njenom stanovništvu, navodi se u saopštenju njenog kabineta.
U saopštenju se dodaje da će Italija poslati dodatne isporuke, uključujući generatore, za podršku energetskoj infrastrukturi i ukrajinskom stanovništvu, i da cilj ostaje trajan i pravedan mir.
Zajam za reparacije za Ukrajinu
U međuvremenu, lideri nekoliko članica EU pozvali su na brzu akciju u vezi s predlogom da se desetine milijardi dolara zamrznute ruske imovine koriste za zajam za reparacije Ukrajini, kojoj nedostaje novca.
"Podrška Ukrajini u njenoj borbi za slobodu i nezavisnost nije samo moralna obaveza – to je takođe i u našem sopstvenom interesu", naveli su lideri Estonije, Finske, Irske, Letonije, Litvanije, Poljske i Švedske u pismu Kosti i fon der Lajen.
"Vreme je od presudnog značaja", napisali su oni, ističući da bi postizanje dogovora o dugo diskutovanom predlogu na sastanku Evropskog saveta 18. decembra stavilo "Ukrajinu u jaču poziciju da se brani i bolju poziciju da pregovara o pravednom i trajnom miru".
