Zvaničnici SAD i Ukrajine razgovarali su u subotu treći dan zaredom, ali nisu objavili da je došlo do pomaka, dok su Rusija i Ukrajina nastavile uzajamne vazdušne napade dok se rat približava svojoj četvorogodišnjici.
Do kasnog popodneva po lokalnom vremenu u subotu, nisu objavljena zvanična saopštenja sa sastanka u Majamiju, mada je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao da se pridružio svom pregovaračkom timu na "konstruktivnom" telefonskom razgovoru s predstavnicima SAD koji su učestvovali u razgovorima.
"Upravo sam imao dug i sadržajan telefonski razgovor s (predstavnicima SAD) Stivom Vitkofom (Steve Witkoff) i Džaredom Kušnerom (Jared Kushner), zajedno sa (ukrajinskim pregovaračima) Andrijem Hnatovim i Rustemom Umerovim", napisao je Zelenski na X.
On je rekao da je zahvalan "na veoma fokusiranoj, konstruktivnoj diskusiji".
"Obradili smo mnoge aspekte i prošli kroz ključne tačke koje bi mogle da obezbede kraj krvoprolića i eliminišu pretnju od nove ruske invazije punih razmera, kao i rizik da Rusija ne ispuni svoja obećanja, kao što se više puta dešavalo u prošlosti", dodao je on, ne navodeći vreme razgovora.
Zelenski je rekao da je Kijev "posvećen nastavku iskrene saradnje sa američkom stranom kako bi se postigao pravi mir" i da su usaglašeni "sledeći koraci i format za razgovore sa SAD".
On je, međutim, upozorio da se "ne može o svemu razgovarati telefonom" i da čeka lični brifing od svog tima, potencijalno pre planiranog odlaska u London u ponedeljak kako bi se sastao s liderima evropskih zemalja koje podržavaju Ukrajinu.
U američkom sažetku razgovora objavljenom kasno u petak navedeno je da su se "obe strane složile da pravi napredak ka bilo kakvom sporazumu zavisi od spremnosti Rusije da pokaže ozbiljnu posvećenost dugoročnom miru, uključujući korake ka deeskalaciji i prestanku ubijanja".
Ukrajinci obavešteni o razgovorima u Moskvi
Vitkof i Kušner su tokom tri dana razgovora obavestili Hnatova, načelnika Generalštaba ukrajinskih oružanih snaga, i Umerova, sekretara ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i glavni pregovarač, o razgovorima koji su vodili u Moskvi s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Vitkof je navodno razgovarao sa Putinom skoro pet sati 2. decembra u Kremlju, ali su ruski zvaničnici rekli da u razgovorima "nije postignut nikakav kompromis".
Nedavna užurbana diplomatska aktivnost oko okončanja rata pokrenuta je kada je američki mirovni plan od 28 tačaka procurio u medije u novembru. Taj prvobitni predlog je izgleda u velikoj meri bio naklonjen Rusiji, iako je od tada pretrpeo nekoliko izmena kako bi se više uzele u obzir zabrinutosti Kijeva.
Poslednja verzija predloga nije javno objavljena.
Posle razgovora u Rusiji, Putin je rekao da je spreman da nastavi da se sastaje s Amerikancima "koliko god puta bude potrebno".
Kasnije je ruski predsednik zauzeo prkosniji ton, rekavši za indijske medije u petak tokom posete Nju Delhiju da ukrajinske trupe treba da u potpunosti napuste područje Donbasa na istoku Ukrajine ove nedelje ili će Rusija "osloboditi te teritorije silom".
Zelenski ide u London
Lideri Velike Britanije, Francuske i Nemačke trebalo bi da se sastanu sa Zelenskim u Londonu u ponedeljak kako bi razgovarali o mirovnom procesu.
"Ukrajina može računati na našu nepokolebljivu podršku. To je cela poenta napora koje smo preduzeli kao deo Koalicije voljnih", naveo je francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) na X uoči sastanka, koji organizuje britanski premijer Kir Starmer (Keir).
"Nastavićemo ove napore zajedno s Amerikancima kako bismo Ukrajini pružili bezbednosne garancije, bez kojih ne može biti čvrstog i trajnog mira", napisao je Makron.
"Rusija je zarobljena u eskalatornom pristupu i ne traži mir", napisao je Makron, dodajući: "Moramo nastaviti da vršimo pritisak na Rusiju da je primoramo da sklopi mir."
Glavne tačke sporenja ostaju između dve strane, uključujući i one oko pružanja bezbednosnih garancija Ukrajini u slučaju mirovnog sporazuma i teritorijalnih ustupaka.
Rusija trenutno kontroliše oko petinu teritorije Ukrajine, uključujući velike delove Donbasa koji se sastoji od Donjecke i Luganske oblasti.
Rusija je poslednjih nedelja intenzivirala napade na energetski sektor i infrastrukturu Ukrajine, gađajući elektrane i železnička čvorišta dok s približavanjem zime padaju temperature.
Ukrajinska vojska je u subotu saopštila da je Rusija tokom noći lansirala 653 drona i 51 raketu, od čega je oboreno 585 dronova i 30 raketa.
Postrojenja za proizvodnju električne energije i toplote u Černigovskoj, Zaporiškoj, Lavovskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti bila su glavne mete, saopštilo je ukrajinsko Ministarstvo za razvoj zajednica i teritorija, dodajući da je 9.500 potrošača bilo bez grejanja, a 34.000 bez vodosnabdevanja u južnoj Odeskoj oblasti u subotu ujutru.
Dotle su neprovereni snimci kružili ruskim Telegram kanalima koji su izgleda prikazivali ukrajinski napad na rusku rafineriju nafte u Rjazanju.
Ukrajinska vojska je saopštila da je gađala rafineriju kako bi smanjila "sposobnosti ruskih oružanih snaga", navodeći da je taj objekat "jedna od najvećih rafinerija nafte u Rusiji".
Ukrajinska vojska je takođe saopštila da je pogodila metalurški kombinat Alčevsk u Luganskoj oblasti koju je okupirala Rusija. Navela je da se postrojenje koristi za proizvodnju komponenti koje se koriste u granatama koje se ispaljuju na ukrajinske gradove.
